... јoш увек актуелно...

                                                              Са Мокрањцем у свет

У сусрет 50. фестивалу “Мокрањчеви дани” поставља се питање да ли је било потребно 45 година да се препознају вредности свих досадашњих Фестивала и да снагом традиције на којој почивају израсту у завет изречен тек ове године, “Са Мокрањцем у свет”. Мокрањац неминовно мора постати заједничко културно наслеђе југоисточне Европе, ако не по свему другом онда по духовности. Тежња Фестивала из малог, а по музичкој традицији великог Неготина је да се рефлектује ван престонице са задатком да ствара услове да одјеци музичког стваралаштва најзначајнијег нам композитора путују светом.

То је већ на самом почетку припрема за организовање 45. Мокрањчевих дана савршено препознало Министарство културе Републике Србије предвођено министром Небојшом Брадићем. И није било спора око чињенице да другачији, одговорнији и снажнији капацитет будућих Фестивала, пре свега дугујемо нашем композитору а затим свима који су свих ових година и дана походили Фестивал, долазили у композиторов родни град, даривали му део своје спознаје о његовом музичком опусу који је чуван и развијан баш са тим циљем да нас препозна и препоручи свету. Тражећи меру између могућности и обавезе да се музика Мокрањца негује и сачува а полазећи од очигледног да је криза у култури “перманентно стање” ове године је, на срећу свих нас, најзначајни корак напред учинило Министарство културе Републике Србије. Потписивањем Протокола о суфинансирању Фестивала за период од 2010. до 2012. године "Мокрањчеви дани" су завредели место на приоритетној листи финансирања а у складу са досадашњим финансијским капацитетом заокружили утврђену концепцију уз помоћ спонзора, пријатеља Фестивала и локалне самоуправе.

Да “Мокрањчеви дани“ у наредним годинама завређују заслужено место у земљи и свету потврдио је и сам министар Брадић приликом потписивања Протокола о суфинансирању Фестивала рекавши: “Мокрањчеви дани су фестивал од националног значаја, посебно су важни за децентрализацију културе Србије. То је манифестација која има тенденцију ка међународном повезивању, што је њен посебан квалитет, јер говори да она излази из локалних оквира. Због тога сматрам да је потписивање протокола за наредни период веома битно јер “Мокрањчевим данима” - фестивалу јединственом по томе што чува лик и дело Стевана Мокрањца, једне од оних магистралних фигура српске културе даје стабилност у финансирању.” Ако овом казивању Небојше Брадића додамо и неоспорне чињенице да је “мали” Неготин (уз до сада) делимичну и недовољну помоћ државе успевао да сваког септембра буде место музичког ходочашћа посленика културе и Мокрањчевих поклоника, онда је оправдан став организатора Фестивала Дома културе “Стеван Мокрањац” и Програмског савета Фестивала да је сазрело време у коме Неготин мора постати светски, музички, културни и туристички центар и како је то у више наврата нагласила селектор Фестивала др Бранка Радовић: "... Салзбург је мало место које је захваљујући Моцарту данас један од светских фестивалских центара - такав мора постати и Неготин у коме је рођен Стеван Стојановић Мокрањац...”

Дакле, шта морамо учинити да музички записи Мокрањчевих 15 руковети и тонови исписани у делима духовне музике коју нам је оставио на слушање, памћење, певање и проношење светом, живе?

Највећем српском композитору који ослушкујући црквени звон и народно појање, оба музичка опуса (световни и духовни) уздигао до неслућених висина дугујемо још много тога. Претходних година Фестивал је добијао и губио међународни карактер чиме је ипак остварен значајан али не и довољан допринос развоју и продору дела националне музике.

Наредних година до 50.фестивала, око тога смо се сложили на свим нивоима морамо:

* Сакупити, обрадити и презентовати сав потребан материјал, те снимити играни филм о животу, делу и ставаралаштву Стевана Мокрањца. Филм какав његови савременици, попут Моцарата, већ одавно имају.

* Штампање Фестивалске монографије завређује многа сачувана архивска грађа која стрпљиво чека стручни тим музиколога и музичких стручњака да јој дају тон и боју кроз реч и слику, да се сачини озбиљан, за свет, репрезентативан приказ свега оствареног, очуваног и посвећеног Стевану Мокрањцу од оснивања до данашњих дана.

* Посебно значајно за улазак у светску културну баштину са именом нашег композитора треба да буде расписивање интернационалног конкурса за композиторско хорско дело домаћих и страних аутора ослоњено на Мокрањчево стваралаштво а које би било изведено на јубиларном 50. фестивалу.

* Овоме додајем и врло промишљену идеју селектора Фестивала др Бранке Радовић која дословно каже: “Важно је кроз програм фестивала “Мокрањчеви дани” остварити продукцију првог српског балета на музику Мокрањца чији би садржај помирио и приказао две важне етапе у Мокрањчевом животу - детињство у Неготину, живот у Београду и многа “странствовања” - године студирања у Минхену, Риму и Лајпцигу, путовања са хором по свету...”

* И наравно, никако се не сме пропустити да се стогодишњица од смрти (1914 - 2014) Стевана Мокрањца уврсти УНЕСКОВ - у листу значајних годишњица и личности.

Поред свега већ реченог, а сматрам изузетно значајним што у будућности треба да чини капиталну грађу Мокрањчевог стваралаштва и нашег односа према његовом делу, сви будући Фестивали треба да само у складу са временом у коме се живи попуњавају миље музичког развоја на потки коју част Мокрањчевом делу чини хорско стваралаштво које слови за прву и основну музичку нит којој се придружују све остале традиционалне али и савремене музичке теме, чиме се Мокрањчеви дани већ наглашено и са сигурношћу сврставају у приоритетни културни бренд Републике Србије.

На крају реч више и о одјеку 45. Мокрањчевих дана као о путоказу могућег и у изузетно тешка финансијска времена... Почели су 9. септембра у претфестивалско вече најавом нове музичке историје у стваралаштву четрдесетосморо Мокрањчевих следбеника промовисаних у биографском албуму под истим називом и концертом (једног од њих) Огњена Грчака. Свима њима коју су своје основно музичко образовање започели у родном Неготину и сад у расејању граде и усавршавају свој музички лик, мр Александра Паладин је на промоцији удахнула нову енергију у свом стручном и студиозном промишљању: “... ова књига иако заснована на биографијама представља вредан документ о једној школи, о једном граду, о једној традицији која је негована дуги низ година и која говори о добром музичком педагошком кадру који је мудро умео да препозна таленат, да ради на њему, да га развија и да му да крила да узлети у музичком простору како домаћем тако и иностраном. Ова књига је музичка енциклопедија Неготина и данас постаје део музичке историје Србије...”.

На Фестивалу је на велику радост фестивалске публике беседио прослављени српски виртуоз на фрули Бора Дугић водећи у својој беседи несвакидашњи, занимљив виртуелни разговор са Мокрањцем на тему где смо, ко смо, шта смо и како ћемо са музиком даље.

“Отварајући 45. Мокрањчеве дане са места одакле је Мокрањац кренуо у свет поручујемо да би вредело да народ и свет данас говоре из главе композитора Стевана Мокрањца језиком музике... важно је данас да се Мокрањчев мит осветли са више страна и да се позиција великог композитора на нов начин сагледа...” речи су Небојше Брадића,министра културе Србије које и те како потврћују ваљаност стратегије капиталних остварења до 50. јубиларног Фестивала 2015. године.

45. Мокрањчеви дани су завршени након више од месец дана трајања (тачније од 9. септембра до 14. новембра 2010.) са приказом више од 30 програма посвећених Мокрањчевом имену и делу. Завршно вече обележено је концертом божанственог и најбољег хора на свету - хора "Глинка" Државне академске капеле из Санкт Петербурга уз присуство руског амбасадора Александра Конузина. Овим, широм света прослављеним хором дириговао је легендарни Владислав Чернушенко који је важно сведочанство о Мокрањчевим данима забележио у свечаној књизи утисака о Фестивалу на следећи начин:

"Отаџбина Стевана Мокрањца - свето место. Овде живи музичка душа српског народа. Руска душа кроз музику Мокрањца сједињује се са душама Срба. И ваки пут кад капела Глинка посећује Србију ми се не осећамо гостима већ браћом. Наша вера је једна. Наше судбине су сличне. Наше недаће и радости су заједничке и зато ми имамо једно заједничко велико срце. Нека живи у вековима велико братство Србије и Русије. Живели!"

Руски амбасадор Александар Конузин о боравку на Мокрањчевим данима, овако пише: "Огромно признање организаторима фестивала за интересовање и љубав према руској култури, музици и песми. Колико много заједничког имамо. Драго ми је што је руска култура традиционални део српске културе. И српски уметници су увек били најомиљенији у СССР-у а сада у Русији. Хвала Вам Срби за верност и љубав. Живели!"

Очигледан је утисак и евидентно се бележи да се око Фестивала и Мокрањца све снажније окупљају људи кадри да оно што је најбоље на српској музичкој сцени преточе у ново стваралаштво које се рађа на темељима добре музичке традиције чији нам је најзначајнији основ

Мокрањчева оставштина и његово дело. Потврда решености да се музички живот Србије снажније развија, а да са Мокрањцем путујемо светом, стоји јасно и изворно забележена у промишљањима само неких од мноштва знаменитих имена из света музике.

И нека се убудуће сваког септембра најбољи хорови, извођачи и композитори - све што чини музичку сцену Србије и света, окупи у Неготину на најстаријем српском Фестивалу ове врсте музике. А публика?

Публика верно чека, поздравља, аплаудира и да ње нема (а има је увек) овај Фестивал не би имао смисла.

У Неготину, новембра 2010.                                                   

Миломирка Цица Јововић