АЛАЛ ВЕРА, ДОМАЋИНЕ !

Драги моји.
Ви који верујете у моју реч, искреност и добру намеру у сваком погледу, вама дугујем причу из које се, ако ништа друго, бар може научити по нека нова лекција.

Нисте ваљда посумњали да сам заборавила на обећање које сам вам дала у тексту објављеном на овом Блогу, маја 2011. године.

Овај текст посвећујем истраживачком раду.

Повремено и све краће боравим у Неготину. Свратим да обиђем и видим драге и храбре пријатеље. Који,  сви до једног, нису добри, само зато што свој живот и рад ките знањем и способностима, без чланске карте, било које партије.

А вама, овом приликом, скрећем пажњу на две адресе, на које, хитно, треба послати честитку, са само једном поруком : Алал вера, домаћине!

Наравно, то треба учинити пре но што буде касно и пре него што заслужне за данашњи резултат наших живота замене нови – без резултата.

                                                       Честитка прва :

Задату „потерницу“, да резултат мог судског процеса, са којим сам вас упознала, буде у корист буџета, активисти владајућег тима су више него одлично материјализовали.

Спор сам изгубила на Основном суду, а само сам тражила право на закониту исплату личних примања.

„Буџетски адвокат“ који је специјално ангажован за овај процес и исплаћен из буџета за обављену заштиту од мене, успео је, заједно са активистима, да убеди судију да сам за то сама крива.

Е, сад ће се овим случајем позабавити другостепени Суд. Шта да вам кажем? Ако се и овде умешају активисти и „буџетски адвокат“, идемо даље...Стразбур је и близу и далеко...

Ја сам позната као правична и упорна особа. У сваком случају, све ћете сазнати. Бранићу ја мој Блог и даље. Од хакера, ни кривих ни дужних.

                                                       Честитка друга:

„Да је Неготин живео у духу Фестивала сведочи никад већи број посетилаца (8.000), рачунајући и концерте на отвореном...“ – рече др Бранка Радовић, селектор 46. Фестивала , са сцене Дома културе, септембра 2011. године, на крају ове манифестације, када је приход од улазница износио 597.900 динара.

А да би се сви заједно подсетили, приход од 45. Фестивала Мокрањчеви дани, 2010. године, беше милион и 325.210 динара. Дакле, 110% већи. Са мањим бројем посетилаца.

Подсетисмо се заједно, а питам се ја, у ваше и своје име : Ко је то све и по ком принципу, бесплатно пратио 46. Мокрањчеве дане? И зашто?

Ко је то и са којом одлуком одредио да цех за културу плаћа онај ко нема, а да је користи онај ко има?

Зато, на Ђурђевдан, изађите на изборе и гласајте за себе. Ако се угурате на неку листу. Само се тако постаје добар домаћин.

Што се мене тиче, ја ћу и даље бирати по своме. Макар ми одузели и од пензије.